Nedugo posle rasplamsavanja novopaganizma i porasta broja onih koji su poželeli da slede ovaj pokret, formira se mnoštvo različitih grupa. Neke nastaju zbog nedovoljne povezanosti, ali neretko i zbog sujete raznih vođa koje su mesto prvog želele isključivo za sebe. Male i velike zajednice biraju sebi imena koja smatraju adekvatnim paganskom verovanju, karakteristikama zaboravljene slovenske slave ili prosto ličnim osobinama. Tako nastaje i klan Vrane.
Odmah se pokazalo da ovaj klan nije marginalan i da je stvoren na čvrstim osnovama i jakom vođstvu. U početku su prihvatali neformalnu komandu Draroga Velikog, jer je trajao rat protiv Hrišćana, svima omraženih protivnika. No, sa vremenom, Vrane su uspevale da vode i sopstvenu politiku, šireći svoj uticaj i teritoriju. Ratna sreća je htela da u velikoj ofanzivi protiv hrišćanskih uporišta, baš Vrane budu te koje su predvodile napade na dva stara srednjovekovna grada – Ram i Golubac. Prvi im je lako pao u ruke, dok su za drugi morali propisno da iskrvare, ali su ga na kraju osvojili. Dok je Horda sama zidala garnizone, Vrane su svoje glavne „nasledili“ od neprijatelja. Golubac je tako postao njihova prestonica koju su preimenovali u Vrangrad. Uz manja trvenja jedinstveni novopaganski pokret tada se deli u dva najača klana između kojih se obični ljudi opredeljuju.
Teritorija klana Vrana formirala se istočno od Morave, kao i duž Dunava i od samog početka, blagodareći poziciji i ratu vođenom na reci, klan je imao jaku flotu. Vrane su gradile male i brze ratne galije, kojima su i osvojili ključne gradove. Horda im nikada nije bila ravna na tom terenu.
Po okončanju sukoba sa Hrišćanima vlada krhko primirije između Horde i Vrana, ali ono brzo biva narušeno, jer Drarog nije mogao da trpi da deli. Počinje sukob koji je nazvan Ratom klanova i on traje više od dve decenije sa povremenim, ali kratkotrajnim, prevagama jednih ili drugih. Snage su uglavnom izjednačene.
Još jedna pojedinost učinila je da Vrane, u tom vremenu, naglo ojačaju, ali ih je ista stavila u poziciju mete. Pronalazak bakra u zaboravljenim rudnicima starog rudarskog grada Majdan-Peka, Mjed Grada ili prosto Majdana. Nalazio se na teritoriji koju su kontrolisale Vrane i oni su prvi počeli da ga naveliko koriste, formirajući zonu trgovine sirovinom i proizvodima od bakra, čak i van svojih teritorija (dalje na istoku u nekadašnjim rumunskim zemljama). No, nedugo po početku blagorodne eksploatacije, za to saznaje i Horda i u želji za ovim izvorom, grad postaje poprište najžešćih sukoba u istoriji klanova. Majdan munjevito prelazi iz ruku jednih u ruke drugih i to traje dugo, sve do spoznaje da niko od toga nema koristi. Na izvoru najkrvavijih bitaka rađa se i osnova za jedno pragmatično primirje. Prvi pakt o nenapadanju sklopljen je u Majdanu, kada grad prelazi pod zajedničku upravu, sa supervizorstvom posebno formirane kaste, tzv. Bankara. Oni se staraju o ekonomskoj dobrobiti svih. Nekoliko godina kasnije na temeljima ovog mira, sklapa se i opšti, koji stavlja tačku na sukobe dva klana. Neki govore da je tome doprinela i smrt starog Draroga, koji na mir za života nikada ne bi pristao.
Vođa klana Vrana je Verteg Crni, stari i mudri ratnik, odan paganizmu, ali nikako u meri svog najvećeg rivala. Njegov verni savetnik je Sudbovid Mag, žrec bogova i vidilac u nepoznatom. Sedam gradova na teritoriji klana pripadaju sedmorici vojvoda koji su potčinjeni Vertegu. Specifičnost Vrana je tetovaža na licima pripadnika klana. Crni tribali oko očiju, na obrazima i vratovima, prekrivaju lica svih viših činova. Što veći čin, to je i veći broj tetovaža. Grb klana je crni simbol glave vrane na beloj zastavi.
U smutna vremena po završetku Poslednjeg rata koji je čovečanstvo vratio vekovima unazad, mali broj preživelih skuplja se u zajednice kako bi lakše opstao. Jednu od takvih, na ovom prostoru, čini grupa ljudi koja je odbacila savremenu civilizaciju i sve njene vrednosti i okrenula se veri u stare bogove. Sebe su najpre prozvali Novopaganima, krijući se duboko u šumama i upražnjavajući prastare rituale, onoliko, koliko su uspevali da ih rekonstruišu. Na početku žive izolovano, uglavnom se krijući od drugih.
No, nekih sedam godina od kraja rata, na njihovo čelo dolazi odlučan i opasan vođa. Sebe je prozvao imenom Drarog, a od njega potiče običaj ovih ljudi da odbacuju svoja dotadašnja, krštena imena i uzimaju nova prilagođena novoprobuđenoj veri i starim slovenskim uzorima. Drarog se nije zadovoljio samo time. On je gajio duboku mržnju prema hrišćanskoj veri koju je smatrao osnovnim uzrokom slabljenja slovenske rase, a sebe video kao izabranika bogova koji će jednom za svagda završiti sa njom. Ubrzo počinje da formira ratni klan, birajući najsnažnije ljude i učeći ih gde se krije pravi neprijatelj. Mnogi su mu pristupili, kako zbog njegove harizme, tako i zbog surovosti, koja je sasvim odgovarala novim uslovima života. Za nepunih godinu dana uspeo je da oformi velike čete spremne da ga slede u ratu za slavu zaboravljenih bogova.
Kada je dovoljno ojačao, Drarog pokreće svoju vojnu i obznanjuje postojanje Novopagana preostalim poklonicima Raspetoga, koji su u to doba već zauzeli sva veća srednjovekovna utvrđenja. Kako je bio taj koji je napao prvi, uglavnom je odnosio pobede, iznenađujući protivnika snagom i surovošću. Do tog trenutka jedini organizovani sukobi vođeni su isključivo protiv degenerisanih ostataka čovečanstva - Strvinara. Niko nije očekivao brutalan udar od sopstvene vrste. Tada Drarog sebi prisvaja titulu Veliki, a svoj klan imenuje Hordom. Takođe, silom i umešnošću nameće se svim postojećim grupama Novopagana i proglašava za vrhovnog vođu. Ofanziva protiv Hrišćana među potonjim pokolenjima ostala je upamćena pod nazivom Svarogova žetva.
Horda se poklanja starim slovenskim božanstvima, ali posebno poštuje kult Crnboga ili kako ga oni kasnije nazivaju Crnoroga. Drarog, u godinama koje slede, biva fanatično odan ovom kultu, kome prinosi ljudske žrtve. Najpre poražene Hrišćane, a kasnije i druge, zarobljene u sukobima nazvanim Ratovi klanova. Desetak godina od propasti svojih prvih neprijatelja, Drarog Veliki, osnivač klana Horda i samoproglašeni vođa svih Novopagana, umire od nekakve teške i nepoznate bolesti u agoniji i ropcu. Na njegovo mesto dolazi njegov sin Gromovrat, grmalj zastrašujužeg izgleda, koji u svemu sledi očeva uverenja i upražnjava istu naklonost ka kultu.
Horda drži zemlje sa zapadne strane Morave, pod upravom nekoliko vojnih utvrđenja raštrkanih uzduž i popreko te teritorije. Njena najveća tvrđava zove se Malj i delo je nastalo u usponu klana. Veliki garnizon, opasan jakim bedemima i kulama osmatračnicama krije mnoštvo vojske i radne snage i predstavlja grad u malom. Tu stoluje vođa klana Gromovrat, sa svojim vojvodama i glavnim zapovednikom svoje vojske. Grb klana predstavlja krvavo crveni štit sa rogovima na sjajnoj crnoj pozadini.
HORDA
VRANE.
Vuk se trže iz one prijatne obamrlosti, zanesen spokojem i omamljenošću sveprisutnog mirisa. Na drugoj obali jezera, baš u pravcu putića koji je između stabala vodio do čudnovatog objekta, stajao je, na svoje četiri noge, jedan ogroman vuk. Svetlo siva dlaka presijavala se na suncu, a žute oči, sjajne gotovo kao i sam krst daleko iznad vučje glave, prodorno su ga gledale. On protrlja oči ne verujući ni sam da je glas koji mu se malopre obratio, poput nekog jakog zvona, pripadao ovoj životinji. Gledao je u njega. Siva zver beše ogromna, visoka gotovo koliko i on sam. Nikada pre nije video takvog vuka, niti je znao da mogu da porastu toliko. Uplašio se, to svakako, ali pored straha, ova životinja mu je izazivala i divljenje.
Onda se vučje čeljusti otvoriše i on ponovo ču onaj isti glas.
-Imenjače, tebi govorim. Ne boj se.
Vuk na drugom kraju jezera zaista je govorio. Obraćao se razgovetnim ljudskim glasom zbunjenom dečaku, ukopanom na maloj obali i opčinjenom prizorom pred sobom. Dva žuta oka iza velike njuške fiksirala su ga i oduzela svaku mogućnost pokreta. Video je ogromne zube kako se pomaljaju iza razjapljenih čeljusti, ali iza ovoga nije usledila uobičajena zverska rika ili poznato mu zavijanje, već jasan, ljudski glas, čak prijatan uhu. Ogromni vuk ponovo mu se obraćao.
-
Imanječe, čudiš se što jedan vuk može da govori? Verovatnije je da ga ti, imenjače, možeš razumeti, pre nego što on stvarno ume da priča tvojim jezikom. Ali, sada, ko će znati šta je istina? Da li ja umem da govorim ili ti umeš da slušaš?